s tobom u mislima =)
Budim se iz sna sa osmehom na licu. Da li je moguće da to činim JA koja nije verovala da je to moguće. Da. Zaspim s tobom u mislima...budim se s tobom u mislima... obuzeo si celo moje biće... moj uzdah je drugačiji, nekako lepši... nije onaj setan i težak... već lagan kao povetarac... i to mi se svidja. Tako divan osećaj. A pomisao na tebe mi stegne srce kao da će pući... al ne onako kao kad se plašiš nečeg... niti onako kao kad brineš... već nekako slatko..i to prija...
Jedva čekam da te vidim...želim da te zagrlim, onako jako ...i da osetim tvoje ruke stegnute oko mene , jer to me smiruje, to mi budi sigurnost... i tad ništa drugo ne postoji...
Već u trenutku kad se odvojimo i rastanemo ,počneš da mi nedostaješ...i svaki minut sve više i više... i onda opet jedva dočekam da te vidim ... i onda se opet budim sa osmehom na licu, jer se budim s tobom u mislima....
A da ti ne pričam o onom osećaju kad se probudim,otvorim oči onako snene i vidim te kraj sebe... eee, to je tek riča za sebe... jertad u tom trenutku , ne znam jel još sanjam ili sam zaista budna...
Eh...=)
