"...Poslala mi je sliku, i piše da se još uvek bavi pisanjem i da je istinski sretna. Odgovorio sam joj, "Drži se čvrsto, mala, svet je lud!""
Priznajem...
Uvukao mi se pod kožu, u svaku poru, u svaki atom.... Nije bilo lako.... Vucemo se par godina kao paučina iza ormara... al posle toliko vremena shvatih da ne mogu da se setim ni jedne naše svadje... Ne mogu jer je nije ni bilo. Ni jedne nesuglasice. Razmišljam o svemu i ne mogu sama sebi da verujem... Bili smo samo drugari , bliski drugari... vidjali se s vremena na vreme,bar jednom u mesec-dva ako ništa drugo, družili se...provodili noći i dane zajedno...Bilo je tu mnogo priče, na sve moguće teme....Bilo je svega za tri godine poznanstva...
Zavoleh pored njega Dunav više od ičega...Dunav je naša reka, "sveta reka" (tako mi je danas rekao) ... I tu ravnu Vojvodinu upoznah kao dlan i videh da nije tako ravan....
Ravno je meni sad sve do Kosova ,što bi rekli, jer...Priznajem!
Iako nisam htela da priznam. Do sad...
Volim ga!
Powered by blog.rs
