cobance i ovca
Probudih se kao da sam s kruske pala... nisu mi sve ovce na broju, pa se sve vrtim oko sebe...ili to samo cinim u glavi...kako god, trazim tu ovcu koja mi fali.... Osecam se kao cobance kome poverise prvo stado i ja uprskah...izgubih ovcu...ima ih jos preko sto, al meni treba ta jedna...gde li je nestala?
Sama sam. Ova vrucina me ubija. Volim leto i toplo vreme, al ovo je stvarno premnogo...isla bih napolje da je trazim (ovcu), al gde cu...osecam, kad bih krocila nogom na prag da izadjem, da bi bilo kao da sam krocila u pakao... i sad je guzva...svi negde zure, sudaraju se u zurbi, svi nekud kasne....mozda danas i ja zakasnim na posao...tamo moja ovca nije sigurno pa mi se ni ne ide, al izbora nemam....volim ja svoj posao...al meni fali jedna ovca... Mozda ce se vratiti sama, da je ja ne trazim...mozda se mimoidjemo.
Nije lako cuvati ovce,a hteo otac da me vrati u selo kad nisam htela da ucim...govorio je "Cuvaces ti meni ovce". Sad vidim da ni taj posao nije lak. Mozda je i tezi nego ovo za sta sam ucila skolu.
