Imala sam neki pojam, al su svi poceli da me ubijaju u njega :(
Životno pravilo - što si bolji to ti je gore.Zašto su bre svi tako tmurni i zrače negativnom energijom. I tako egocentrični. Koliko god se ja više trudim i radim, i pokušavam da uskladim sve i gledam da svima ugodim... oni mene više po kičmi tuku. Smučilo mi se više sve. Auuu... a tek ta nepravda... što bi mali Kalimero rekao "Nepravda ljudi to vam je, nepravda" :(
Nije fer. Volela sam svoj posao. Bila sam presrećna kad sam počela da radim. I napredovala sam, i naučila sve što nisam znala. I dodje tamo neka, naravno preko veze...i paf! primljena za stalno. A ja je podučavala kad je došla. Dodje tamo druga neka, radi tri meseca, i paf! Dobi posao za stalno. Uh! Nisam ja ljubomorna, nit imam šta protiv svih njih, al mi je krivo. Nije fer! Ja sam tu najduže, izgubih zdravlje, kičma me ubija, od bola mi suze navru na oči...Počela sam da pucam sa živcima.Nemam više snage. A sad više ni ne želim taj psoao za stalno. Sad zelim da odem, samo da se maknem iz tog osinjaka i legla zmija. Samo da mi je naći posao na drugom mestu. Pao bi mi kamen sa srca... a i njima bi, verujem.
I da... ja studiram, pored posla, kako ne znam ni sama, al se snalazim. Ustajem svako jutro oko 6h kad radim popodne , inače radno vreme mi je od 13h, pa učim prepodne, pa na posao. A kad radim prepodne...onada mi je užasno...jer ustanem u 4h ujutru, radim, dodjem kući oko 16h , i nisam tad nizašta...Ili menjam smene kad imam predavanja i ispite. I zamislite , svi mi se dive. A kad mi treba dan ili zemena..."odluči se, ili studiraj ili radi" Joooj!!! kad mi tako kažu, dodje mi svašta da kažem, al se ugrizem za jezik. Jer ja tu nemam nikakva prava. Ja sam tu samo budala koja radi ko stoka, pomaže drugima, itd. Nisam ja birala da živim u siromaštvu, niti sam ja birala da me oteraju iz rodjene kuće i nit sam ja birala da dodjem baš ovde...ali tu sam i tako mi je kako mi je, snalazim se kako znam i umem...al ako mi ne možeš pomoći, makni mi se...ne moraš mi još i odmagati, dovoljno mi je teško . I nisam ja birala da nemam ni kuću, i da živim ovako. Ko da ja ne bih volela da se posvetim fakultetu, koji sam takodje jedva upisala,i to 4 godine posle svoje generacije, jer nisam imala mogućnosti, jer nam je tako divno u ovoj zemlji...
Bolje da ćutim. Teško mi je, al to niko ne vidi, nit pita "kako ti je", jer sma ja uvek nasmejana...pred drugima... Al koga je briga... Ne mora ni da ih bude briga, nit tražim podršku, ni reč hvale, nit išta drugo. Tražim samo ono što sam zaslužila. Al i to je nemoguće dobiti. Bar imam razumne roditelje i brata (koje uzgred ja hranim, jer niko ne radi sem mame, a ona jadna što zaradi dade drugima...kirija, računi, i ostale dadžbine...i nema, pojela maca)...
Al ponestaje mi snage... umorna sam. Ubiše me u pojam svi. Al ne dam se... ili bar pokušavam da se nedam sa ovim zrnom snage i živaca što imam... :(((
Slazem se u potpunosti sa tobom, ali gledajuci unazad, sve te teske stvari i iskusenja kroz koje smo prosli nas najbolje nauce nekim stvarima, covek tada najbolje nauci, i nazalost najbolje na svom primeru, vremenom sam iz stava o ngativnosti presao u pozitivu, pobedio sam negativu svojom voljom, i poceo da vidim kroz sav taj bol i nepravdu lepotu i srecu. Znam da deluje i zvuci kao samozavaravanje, ali ipak, uvek biram optimizam, zivot i srecu iznad ocajanja, zivot je ionako kratak, sve je stvar izbora i percepcije srece, bitno je da nacinimo svoj, znas kako kazu, od 10000 ljudi i da je samo jedan u pravu, to ne umenjuje vrednost istine koju taj covek prica, tako da - dobrodosla u klub :) i glavu gore, a takvi poslodavci koji ne vide tvoje kvalitete, i primaju ljude po strankama, vezama i nepotizmu, nece daleko dogurati, oni mogu neko vreme bitisati i presipati nesto iz supljeg u prazno, ali firma bez integriteta i pravde ne moze dugo opstati ma koliko se cinilo, ja u tim situacijama uvek kazem - ne znaju koga su izgubili, i apsolutno je njihova steta... POZDRAV
Autor dmc — 12 Avg 2010, 09:48
Ovo je bilo tako iskreno. Nazalost u ovoj drzavi niko ko se trudi ne uspeva.
Autor uspavana — 12 Avg 2010, 10:31
dmc- slazem se ja.. i ja sam uvek za optimizam..i pored sve muke i svega sto sam prosla, opet sam zadovoljna sa svim sto sam uspela i postigal sama, bez icije pomoci, i to me cini srecnom... al kad se nakuplja tako stosta, malo po malo, jednostavno klones...jer sto se vise boris, sve je teze...
Autor nirvana985 — 12 Avg 2010, 10:46
uspavana- tacno tako, al to malo ljudi primecuje i priznaje. Pozdrav :)
Autor nirvana985 — 12 Avg 2010, 10:47
Slazem se sa uspavanom,ovo je tako iskreno...ne znam sta da kazem.Jeste tesko,zivot je drama.ali zivot je drama,drama,i samo drama.Osmeh i dalje na lice,i tvoje muke ce se jednom isplatiti,ne brini se.Jer i sama znas da ko se zadnji smeje,najsladje se smeje...pozdrav :))
Autor nemamimebre — 12 Avg 2010, 10:58
zao mi je sto tako nesto cujem...
ne znam sta da kazem...
Autor nastasja — 12 Avg 2010, 18:37
Ma glavu gore! Znaj da je mnogo bolje da je tako, nego da se predas i okrenes "istima", da izgubis ono prelepo sto cini samo i iskljucivo tebe. I normalno je da si drugima "trn u oku" jer ne zelis da se preda(je)s. I nemoj! Kaze ti neko ko je slicno tako krcio put svoj, medju mnogim "istima".
U krajnjem slucaju, uvek mozes da se prijavis na konkurs sa moju snajku :)))
Pozdrav od srceta, a iz ravnice!
I, nema jeda!!!
Autor Baladasevic — 12 Avg 2010, 22:46