noć i ja...
Volim noć ... tamnu noć koju prožimaju svetla grada... ima nešto veličanstveno u tome.... Volim da sedim noću sama u svom kutku sobe, da zapalim cigaretu u polu osvetljenoj sobi , da nije ove čudne naprave zvane računar ,jedino što bi svetleto bile bi moje oči pune nade i ljubavi prema životu i onima koji mi ispunjavaju život i koji ga čine veselim i zanimljivim.... Volim tako da sedim i slušam tišinu, koja tako odzvanja kad sve drema i sneva čudne snove... jedino što kad-kad kvari taj muk su mačke koje mi šetaju po krovu... Često sedim u tom mraku i razmišljam, jer volim da čujem sopstvene misli koje kao bujica u to gluvo doba naviru... i kad počne realnost da se pretapa sa maštom i odlutam negde daleko, u vasionu.... Onda stignem i do tebe dragi moj... toliko blizu ti se približim da čujem kako dišeš...volim da te gledam dok spavaš i da slušam uzdahe tvoje...pitam se ponekad šta li sanjaš.... Dotle još ne mogu da stignem, al naučiću... i uvući ću ti se u snove...
