Bio je to tezak dan za nju. Trebala je da odluci. Razmisljala je danima, al jos nije bila sigurna da li je to pravo za nju. Bilo bi to mnogo odricanja. Ostavila bi porodicu, prijatelje, svoj grad, svoj zivot ...to ne bi mogla da ponese sa sobom. Al, kako ce bez toga. Ponuda je bila primamljiva, zapravo i vise nego odlicna. Otvorili su joj se putevi ka ostvarenju snova za koje je mislila da su nemoguci. Shavtila je da nista nije nemoguce.
Treba samo spakovati stvari, uzeti u ruke avio kartu koja je tog dana stigla na kucnu adresu. Dok nije bilo karte bilo je lako, samo je razmisljala, al sad je trebala da stavi tacku, da odluci da li da krene.
Bila je zaposlena u dobroj firmi,bila je dobar radnik. Vlasnik firme joj je ponudio da ide da radi za njih u Kanadu. Prvo je bila odusevljena, euforicna, srecna par dana. Pa je pocela da razmislja. Smenjivale su se radost i tuga, dvoumila se. To je bio njen san, da ode i da uspe van zemlje. Ali sad... Nema mnogo vremena.
Odlucno je uzela telefon. Bio je petak popodne i tek sto je dosla s posla. Pozvala je sve svoje prijatelje, rodbinu, komsije, sve koji su joj imalo znacili u zivotu i koje je volela. Bili su joj potrebni da bi odlucila. Svi su bili uz nju, podrazali je i ohrabrivali. Nije bilo lako. Sve ih je posmatrala i slusala kao nikad do tad, kao da ide da se nikad ne vrati, a oci su joj caklile od suza koje nije zelela da pusti.
Let je u nedelju. Stvari su spakovane. Ipak je odlucila da ide. Ako ne uspe ima gde da se vrati, ima ko ce da je doceka i podrzi. Upoznace nove ljude, nece biti tesko. Tesila se.
Avion je poleteo.
Sleteli su. Sedela je dugo u avionu. Poslednja je izasla. Kao da se jos dvoumila. Bilo ju je strah. Novi grad, novi ljudi, nova mesta, nove mogucnosti, novi pocetak...Nije znala sta je ceka. Nije ni slutila. Mislila je da ce tamo biti apsolutno sama.
Na aerodromu u holu je stajao decko drzeci karton sa njenim imenom. Ipak ju je neko cekao. Prisla je da se javi. On ju je srdacno docekao, pozdravio je zagrljajem kao da je poznaje godinama... Krenuli su. Nacinivsi taj prvi korak,nije ni slutila da ce je isti pratiti u stopu.
On je bio radnik firme u koju je dosla da radi i njen cimer. Kroz razgovore i ispijene kafe u pauzama shvatila je da im je sudbina bila slicna. I on je radio za istog vlasnika...i on je dobio istu ponudu... i on je dosao na boom! Kad je cuo da ona dolazi, sam je odlucio da je doceka i da joj bude od tog dana oslonac, vodic i podrska, iako nije znao ni ko je ni kako izgleda ni vredi li toga. Jer znao je koliko bi joj bilo tesko samoj.
Proslo je 5 godina od tad. Ona je i dalje u Kanadi, sad je sef svog odseka u istoj firmi u kojoj je radila. Sad je udata i ima dvoje divne dece. Sad je ostvraila svoje snove.
P.S. Sta mislite, za koga li se udala? :)
